Vi ste ovde: Digital Emporium
/ Blog
Javna instalacija velikih slika u punoj rezoluciji
Sabin Hornig, umetnicu iz Berlina, javni umetnički fond pozvao je da učestvuje na konkursu za stvaranje instalacije za novi terminal B aerodroma LaGuardia u Njujorku - i dobila je jedan od četiri velika projekta. Phase One je razgovarao sa Sabin da bi čuli priču o tome kako se njena umetnost razvila uključujući fotografiju, šta ju je inspirisalo u stvaranju instalacije u LaGuardiji i kako je postigla konačni rezultat.
Ispod je preveden intervju sa zvaničnog sajta Phase One.
Zdravo Sabin, hvala ti puno što si odvojila vreme i razgovarala s nama o svojoj neverovatnoj umetnosti. Za početak bismo voleli da čujemo kako se tvoja umetnost razvila tako da uključuje i fotografiju.
Moja pozadina je zapravo skulptura. U određenom trenutku počela sam da ugrađujem velike prozirne fotografije u svoja dela. To sam prvi put shvatila u Muzeju umetnosti u Malmeu 1995. godine. Ova dela bila su prilično velikih dimenzija i zahtevala su slike visoke rezolucije, jer sam ih morala uvećati do razmera dela. Otkrivam da prozirne slike sa kojima sam radio postaju gotovo trodimenzionalne u prostoru; to mi je skoro vajarsko. Tako da se ne osećam kao da sam se odmaknula od skulpture, upravo sam svom skulptorskom delu dodala sasvim novu dimenziju i medijum.
I da li si tako smislila koncept instalacije LaGuardia Vistas? Šta te je inspirisalo?
Uživam kada vidim kako stvari postaju interaktivne u prostoru, kroz svetlost, kao i u mešanju slike i stvarnosti koja je kroz nju vidljiva. Ova stvarnost viđena kroz sliku postaje još jedan sloj dela ili slika sama po sebi. Delo postaje iskustvo koje se neprestano menja, sa kojim komunicirate kroz oko i dok se krećete telom kroz prostor.
Ovo delo je velika fotografija koja prikazuje zgrade Njujorka, prizor kakav biste videli u daljini kroz prozor na aerodromu LaGuardia. Preokrenula sam ovaj prizor, fotografisan u zlatnoj dnevnoj svetlosti, naopako poput odraza u svemir. Zlatni obzor se preseca sa drugim, noćnim gradskim pejzažem u tamnijim bojama.
Možemo li razgovarati o tvom procesu izrade instalacije?
Razmere dela podrazumevale su da se mora slikati u mnogim odeljcima i iz različitih uglova. Radila sam zajedno sa fotografom Markom Pokornijem iz Sidneja, koji je takođe radio sa mnom na prethodnom velikom projektu u Sidneju, da bih fotografisala u Njujorku. Zajedno smo razvili metod za održavanje svih fotografija u najvišoj rezoluciji, uz mogućnost kasnijeg smanjenja.
Za naopaku, zlatnu liniju horizonta, zadržali smo ugao gledanja sa aerodroma, fotografišući pojedinačne delove zgrada bliže, uglavnom sa rive, i više na krovovima nekih zgrada. Ove fotografije je tada trebalo ponovo sastaviti. Fotografisali smo noćni horizont iz različitih perspektiva grada i sastavili ih zajedno da bismo stvorili jednu sliku. Celokupno delo je fotografisano sa 50-55 lokacija. U svakoj pogodnoj perspektivi postavili smo kameru i napravili 25-50 pojedinačnih fotografija pogleda, kako bismo bili sigurni da imamo veličinu i rezoluciju završnog rada. Te pojedinačne slike su potom spojene u panoramsku sliku koja je postala deo konačne slike.
Proveli smo dve i po nedelje u Njujorku fotografišući grad, počev od 23. septembra 2019. Sama skala ovog projekta značila je da smo odlučili da snimimo ceo projekat na Phase One XF IQ4 150MP sistemu kamera. Koristili smo dva različita (150mm i 240mm). Pored toga, imali smo stativ i koristili smo panoramske proizvode kompanije RRS. Neke slike su snimljene pomoću gigapana, a za druge smo koristili panoramsku glavu. Konačnu fotografiju čini 1104 pojedinačne fotografije koje smo snimili ovog puta.
Šta je bilo dobro u korišćenju IQ4 150MP za ovaj projekat?
Rezolucija kamere bila je neverovatno korisna u ovom projektu. Kombinacija 150MP i pomenutih objektiva značila je da bismo mogli da napravimo zaista detaljne fotografije zgrada sa manje lokacija nego što bih to uradio sa drugom opremom. Iako su slike snimljene iz daljine, detalji prozora i drugih elemenata ostaju jasni. Ovo je u velikoj meri doprinelo kvalitetu rada. Spolja imate pregled celokupnog dela, međusobno povezane jarko obojene linije koje se vide noću kada se približavate aerodromu. Istovremeno, detalji izbliza koji se vide iznutra u zgradi ostaju vrlo detaljni.
I za kraj, šta je najveći izazov sa kojim ste se suočili u stvaranju ovog dela?
Brojni su izazovi sa radom ovog obima.
Kao prvo, fotografija primenjena u javnom prostoru, za razliku od umetničkog, predstavlja neke prepreke ili ometajuće elemente. Uvek će biti prisutni neki od ovih elemenata u javnom prostoru, kao što su reklame ili reklame. Budući da je delo prozirna fotografija, ovi elementi snažno komuniciraju sa delom u ovom prostoru.
Tada je, naravno, arhitektonska veličina bila izazov. Ovo je najveći posao koji sam ikada uradila, sa oko 13 metara visine i 80 metara dužine. Ova veličina je za mene bila novo iskustvo. Dovodi nas do ivice onoga što je moguće sa trenutnom tehnologijom u fotografiji.