Vi ste ovde: Digital Emporium
/ Blog
Crni Dijamant: Fotogalerija o rudarstvu u Jarkhandu u Indiji
Moje ime je Sebastian Sardi i ja sam fotograf iz Švedske.
Kada sam prvi put posetio ovo mesto, nisam mogao da verujem u ono što sam video. Ova rudarska sela su bukvalno zapaljena, tlo ispod mene je gori, plamenovi i toksični gasovi su izlazili iz rupa svuda oko mene. Video sam drveće, puteve, kuće i sela koje su lagano progutale pukotine dok gori otvoreni plamen.
Deca su igrala u ovom apokaliptičkom pejzažu. Ljudi su živeli u kućama pored rupa koje su izgledale kao kapije pakla. Tokom hladnih zimskih noći, ljudi bi se okupili oko ovih požara samo da bi se zagrejali.
Čuo sam priče o ljudima koji su pali u ove goruće rupe jer se tlo ispod njih samo srušilo. Čuo sam o ljudima koji su umirali u snu dok im je kuća gorela u plamenu.
A ipak ovi ljudi ostaju ovde, rade, žive. Zato sam odlučio da fotografišem ovu oblast, mine, ljudski uticaj na prirodu, pejzaž, životnu sredinu, ali uglavnom ljude koji rade, igraju, spavaju i žive u ovom prljavom, ekstremnom i apokaliptičkom okruženju.
Iako su mine opasne, ne postoji nikakva zaštitna oprema koja se koristi. Ljudi rade golim rukama, bosim nogama ili papučama ceo dan dok udišu finu prašinu. Prašina koja se drži u telu dok se znojiš, ulazi uoči, nos, uši i usta dok radite. Uprkos svemu ovome, postoji veliki osećaj ponosa u napornom i ručnom radu. Mislim da ispod sve prljavštine i ugljene prašine u licima radnika, ženi i dece, ima lepote i milosti, žilavosti i snage, i želim to pokazati svojim fotografijama. Mnogo sam naučio i sa velikim poštovanjem se sada približavam rudnicima i selima. Ovde sam mnogo puta, i ovo mesto i ti ljudi postali su deo mene i mog rada.
Više fotografija možete pronaći na našoj zvaničnoj stranici: Phase One Balkan
Ovaj projekat je započeo kada sam pročitao članak o rudarstvu i kako su nesreće u rudnicima pokrivene i odvojene od zvaničnih izveštaja u mnogim manjim demokratskim zemljama. Odlučio sam da to istražim dalje i uputio se da posetim i vidim mine u Kini, Unutrašnji Mongoliji, Kazahstanu, Rusiju i na kraju sam završio u glavnom gradu Indije, Dhanbad. Oko Dhanbada rudarstvo je obimno, a ja sam obišao što je moguće više mina i sela. Tokom svih mojih boravaka i poseta, sreo sam se i upoznao mnoge stanovnika i radnike, pa sam počeo da fotografišem ljude koje sam sreo. Fotografije pokazuju svakodnevni život u mnogim rudnicima i selima. Nijedna od slika nije postavljena, a svi se pojavljuju u svakodnevnom okruženju. Osvetljenje je takođe prirodno, nema fotografije blica. Sve moje fotografije se uzimaju sa kamerama srednjeg formata i koristio sam i film i Phase One 80 i 100MP digitalne lajsne za najviši mogući kvalitet. Tako da rezultujući kvalitet slike i detalji prevazilaze ono što je potrebno za knjigu sa stolom.
Cela reportaža je uslikana PhaseOne sistemima.
