Vi ste ovde: Digital Emporium
/ Blog
Uspešna implementacija opreme za digitalizaciju kulturnog nasleđa u Biblioteci Matice srpske
Tokom 2020. godine, Biblioteka Matice srpske, jedna od najbitnijih kulturnih institucija u Srbiji, odlučila se za kupovinu Phase One sistema, za svoje odeljenje Zaštite publikacija i digitalizacije. Time su uhvatili korak sa savremenom tehnologijom za očuvanje kulturnog nasleđa.
Biblioteka Matice srpske nastala je u Pešti 1826. godine, sa osnivanjem Matice srpske što znači da ove godine broji 195 godina postojanja. Nekoliko decenija kasnije, sedište je premešteno u Novi Sad, 1864. godine.
Biblioteka poseduje najveću na svetu zbirku starih i retkih srpskih knjiga, prima obavezni primerak svih štampanih izdanja od 1948. ima preko 4.000.000 publikacija na srpskom i još 109 jezika, razmenjuje knjige i časopise sa 320 institucija u svetu, matična je biblioteka za Vojvodinu od 1948. godine. Centar je za istraživanje citiranosti naših naučnika u svetskim časopisima, izdaje kataloge, časopise, bibliografije, knjige iz bibliologije i druga izdanja. Biblioteka ima sedam čitaonica u kojima je građa dostupna članovima kojih je svake godine oko pet hiljada.
Biblioteka je servis svim ljudima koji se bave naučnim i istraživačkim radom, tako da se aktivnosti biblioteke kreću u mnogim pravcima u zavisnosti od potreba korisnika i stava biblioteke. U sklopu biblioteke nalazi se i odeljenje Zaštita publikacija, gde se obavlja preventivna zaštita bibliotečke i arhivske građe kao i njihova celovita konzervacija i restauracija. Raritetni rukopisi, stare retke knjige i periodične publikacije se u cilju zaštite i bezbednijeg korišćenja preformatiraju postupcima mikrofilmovanja i digitalizacije a vrši se i njihova knjigovezačka zaštita, popravke poveza i izrada zaštitnih kutija, fascikli i omota.
U Biblioteci najveći deo fonda čine knjige koje se nalaze u redovnom fondu. Pored redovnog fonda u biblioteci se nalazi fond rariteta u kome se nalazi bogata zbirka starih i retkih knjiga koja je nastala sa osnivanjem biblioteke i sa osobitom pažnjom se popunjava tokom njenog dugog trajanja. Publikacije, bibliotečke i bibliografske i referalne informacije dostupne su u Biblioteci Matice srpske svim punoletnim građanima koji postanu njeni članovi i prihvate pravila korišćenja. Članovi Biblioteke mogu biti i strani državljani koji borave u Srbiji i bave se naučnim ili stručnim radom, ili studiraju.
Slika 1 - edukacija za operatere novoformirane stanice za digitalizaciju
Biblioteka Matice srpske obavlja matične poslove za biblioteke u Vojvodini, Biblioteka Matice srpske prati i pomaže njihov rad i razvoj u cilju uključivanja u jedinstveni bibliotečko – informacioni sistem. Pored biblioteka kuća sarađuje sa mnogim ustanovama, pretežno iz oblasti kulture i informisanja. Takođe smo aktivni na polju međunarodne saradnje. Biblioteka Matice srpske je dugogodišnji član Međunarodnog saveza biblioteka i bibliotečkih udruženja (IFLA) i Međunarodne federacije za dokumentaciju (FID), do njenog gašenja 2002. godine. Razmenjuje stručnjake sa vodećim bibliotekama iz sveta. Predstavnici Biblioteke učestvuju na međunarodnim skupovima iz oblasti bibliotekarstva i informatike. Biblioteka razmenjuje publikacije sa oko 300 institucija iz sveta a prima i depozit FAO i UNESCO.
Slika 2 - podešavanje ugla pod kojim je usmerena kamera iXG Phase One 100MP u odnosu na DT Book Cradle
Radi zaštite građe kao i bržeg i jednostavnijeg pristupa publikacijama, promocijama i predstavljanju bogatog fonda BMS i stvaranju novog kvalitetnog sadržaja, javila se potreba za digitalizacijom arhive. Tako je nastalo i odeljenje Zaštite publikacija i digitalizacije. Digitalizacija je tekla kontinuirano od 2006. godine kao deo sistema zaštite starih i retkih publikacija u odeljenju Zaštite publikacija, a u saradnji sa odeljenjem Stare i retke knjige i legata. Izbor građe za digitalizaciju obavlja se prema vrednosti, celovitosti, retkosti, učestalosti korišćenja i drugim važnim kriterijumima. Prioritet je dat publikacijama koje su opisane u redovnim edicijama Ćirilske rukopisne knjige BMS i Katalogu starih i retkih knjiga BMS kao i izdanjima biblioteke.
Slika 3 - izgled Capture One 20 CH softvera
U odeljenju Zaštite publikacija i digitalizacije trenutno radi tri osobe i do sada su materijal digitalizovali sa aparatom Nikon D800E. U skladu sa potrebama Biblioteke Matice srpske u Odeljenju zaštite publikacija planirano je osavremenjavanje poslova digitalizacije kulturnog nasleđa. Odlučili su se iz više razloga za rešenje koje je odabrano i primenjeno u novo formiranom Audiovizuelnom arhivu i centru za digitalizaciju SANU, dopunjeno opremom za potrebe konzervacije i restauracije. Istovetna tehnologija i postupci digitalizacije omogućili bi bržu, jednostavniju i celovitu razmenu digitalizovanih podataka, kao i formiranje tehnološki usaglašenog, standardizovano jedinstvenog sistema digitalizacije kulturnih dobara u budućnosti. Biblioteka Matice srpske je za svoje odeljenje Zaštite publikacija i digitalizacije nabavila sistem Phase One iXG 100 MP, sa objektivima Schneider Kreuznach 72mm, 120mm i propratnim produžnim cevima. Takođe, odeljenje je oplemenjeno i Capture One CH 20 softverom, računarima, novim reprografskim stolom i stalkom za kameru, ugaonim držačem za knjige, kolor referentnim karticama, najsavremenijom rasvetom, svetlomerom i spektrometrom.
Slika 4 - edukacija za operatere novoformirane stanice za digitalizaciju
Maja 2021. godine operatorima iz odeljenja za digitalizaciju održana je edukacija od strane licenciranog Phase One predavača, a tada su naučili rukovanje opremom kao i dodeljenim softverom. Iz ovog odeljenja i cele institucije očekuju da se digitalizacija pomeri za stepenicu više u odnosu na ono što su do sad radili. Nadaju se da će, bez obzira na to što tehnologija ide velikim i brzim koracima napred, snimanjem sistemom Phase One imati digitalni zapis koji će u visokom kvalitetu snimiti građu kako ne bi morali da isti postupak ponavljaju.
Slika 5 - podešavanje knjige u DT Book Cradle držaču za knjige
Fond Biblioteke Matice srpske je ogroman. Digitalizacija je planirana tako da se prvo prioriteti snimaju a potom će se pristupiti snimanju ostale građe. Njihovo mišljenje je da akcenat bude na kvalitetu snimaka, tako da operater može da iskoristi maksimum mogućnosti opreme a ne na kvantitetu. Digitalizacija je proces koji će ići kontinuirano u narednom periodu.
Slika 6 - podešavanje knjige u DT Book Cradle držaču za knjige